24. Potreba za licnim Spasiteljem

Nama su danas potrebne žive i svrsishodne pouke, a njih možemo dobiti  ako se otvorimo i kažemo „da“. Zato je veoma bitno da zapazimo i razumemo da nama nisu potrebna bogosluženja nego lični Spasitelj!  Neprijatelj nas je tako zaslepeo da mi mislimo da nam nije potreban Spasitelj, a da su nam potrebna bogosluženja. Shvatate!  Mi kao da mislimo da se podrazumeva da imamo ličnog Spasitelja i da Ga možemo upotrebljavati. To ja najveća prevara u redovima adventista. Dakle Onoga koga nemamo, mi mislimo da Ga imamo, i još gore, osećamo se sposobni da Mu nalažemo i propisujemo šta treba da radi. Svetoga Duha mi trebamo čuti, ne trebamo govoriti: ja sam pravedan, ja sam adventista, ja sam propovednik, ja sam starešina.... Mi treba da se otvorimo za moment iskrenosti, do njega nas dovodi upravo Gospod, i naše ja samo da kažemo „da“ na Njegovu, ne našu inicijativu da nam pokaže zašto smo prazni, zašto nema istinske radosti u nama... Od tog Njegovog delovanja punog ljubavi i od našeg „da“ tom Njegovom delovanju u našem životu, mi bivamo dovedeni do tog veoma značajnog momenta iskrenosti od koga u stvari zavisi celovit ishod našeg spasenja. Ja sam lično sam dugo bio vođen do tog momenta, i kada je Bog, a ne ja, izgradio i otvorio me da postavim to pitanje, onda sam i mogao da ga postavim. Bez Njega to nije bilo moguće. Zato je potrebno da ne odbacujemo moment iskrenosti kao ni osvedočenje o sebi koje će nam sam Bog dati, posle našeg pitanja do koga nas je On doveo. I kada bude usledilo pokazivanja naše cele prirode, nemojmo nikako ustuknuti pred otkrivenjem o sebi, jer otkrivenje će biti da smo zli, sebični u svemu, tada u prelomnom trenutku recimo Bogu „da“ za celu, potpunu promenu. I tada će Spasitelj ući u nas i tek tada ćemo imati ličnog Spasitelja i tek tada možemo reći da je sam Isus naš Spasitelj. Pre toga On to nije za nas i pre toga mi nemamo ličnog Spasitelja.