22. Brodolom vere

Mnogi su danas zapali u pogibeljnu, lažnu reformaciju. A ta reformacija se sastoji i visi o pogrešnoj nauci Džonsa i Vagonera, da je Isus imao kada se utelovio čist um u grešnom telu, ili grešnoj prirodi. Neki bi rekli da je to isto kao nanovo rođeni čovek, ili približno tome i malo jače. Kada se pogleda ova nauka može biti da ona izgleda prava. Ali meni je ona strana i veoma neistinita. Zašto? Mislim da svaki čovek oseća po biti, u sebi od Svetoga Duha, neprijateljstvo prema ovakvom iznošenju stvari. Da, ovde mislim na svakog pravog hrišćanina, koji živi potpuno u posvećenju. Uzmimo da je Gospod Isus ušao u grešno telo, i ostao u njemu čistog uma, šta bi time dobili? Time bi dobili potpunu degradaciju svega što je Isus uradio za nas. Kako? Pa nama je bio potreban čist Spasitelj, čistog uma i čiste prirode, iako oslabljen fizički. Svako manje ispoljavanje svetosti ne bi bilo dovoljno, tačnije ne bi odgovaralo potpunoj istini. To se oseća duhom i potrebom stvarne istinitosti. Isus je dakle pobedio tamo u onome gde je Adam pao, samo u mnogo težim uslovima.  Isus nije nastavio borbu u uslovima pale ljudske prirode, kao što ni Adam nije pao u greh, nego pod greh. Adam je pao iz svetosti  pod greh, Isus Gospod je ostao u svetosti, u kojoj Adam nije ostao. Dakle i jedan i drugi Adam, i prvi i drugu Adam su imali isto polazište - bezgrešnu prirodu, ali u jako izraženoj razlici u fizičkoj prirodi i u ambijentu, tj. sredini i okruženju.

Zato svako ko poseduje u sebi želju za stavljanjem Gospoda u prirodu u kojoj On nije bio, pokazuje da mu istina nije baš na prestolu srca, bar trenutno. Zato braćo moja ne dozvolite sebi da vam na prestolu srce bude laž nego uvek istina.  A da bi tako bilo, trebalo bi zaista provideti u ono što je Sveti Duh učio kroz ovu braću, pre nego što su oni pali u ovo pomenuto neznanje, odstupivši od potpune zajednice sa Hristom.

A oni su od Svetog Duha bili predhodno naučeni da samo Sveti Duh može da nam da pokajanje, obraćenje, posvećenje i  veliko opraštanje, i to bez ikakvog uplitanja čoveka u taj posao. E to je ono u šta treba da gledamo. Da to je nama potrebno kao nasušni hleb. Ono na šta je mene Gospod pozvao i šta nas uči jeste da je samo Gospod pravda naša. Pozivam vas da naučite to.

A bilo je napisano:

"Mi ne treba da slavimo Jevanđelje nego Hrista, niti obožavamo Jevanđelje nego onoga ko je Autor i Učitelj Jevanđelja. Hristos je savršeni predstavnik Oca s jedne strane, a s druge strane savršeni Uzor bezgrešne ljudske prirode. Tako je u Njemu bila objedinjena kombinacija božanske i ljudske prirode" (MS 11, 1898) Ili Biblijski komentari str. 756.

"Hristos je stao na čelo roda ljudskog, uzevši na sebe prirodu čoveka, ali ne i njegovu grešnost." ( ST. 29. maj 1901. )Ili Biblijski komantar str. 798.

"Hristos je postao čovek da bi mogao posredovati između Boga i čoveka. Svoje božanstvo On je zaogrnuo ljudskom prirodom i družio se sa ljudima, da bi svojom ispruženom ljudskom rukom, mogao da prigrli ljudski rod a svojom božanskom mišicom da se čvrsto drži prestola Božjeg, kako bi čoveku mogao povratiti prvobitnu svest koju je kroz greh izgubio još u Edemu, popustivši sotoninom zavodničkom došaptavanju - svest da je poslušnost i pokoravanje Božjim zapovestima jedini i nepromenljivi uslov čovekovog sadašnjeg večnog dobra. Neposlušnost nije u skladu sa prirodom koju je Bog u Edemu dao čoveku." (Letter 121, 1897.) Ili Biblijski komentar str. 800.

 "Možemo li da shvatimo značenje reči da Hristos "postrada i  kušan bi". Pošto je bio slobodan od najmanje mrlje greha, kontakt sa zlom prestavljalo je neizrecivu patnju za čisto i plemenito osećanje Njegove svete prirode." (RH. 8. novembar 1887.)Ili Biblijski komentar str. 802.