21. Javljanja Gospodnja

Mnogi danas misle od adventista sedmog dana, dakle od nas, da je Isus mrtvi Bog. Zašto tako mislimo? Da li je to zato što ne poznajemo Boga, ili zato što ga poznajemo, dobro poznajemo? Ja velim  da niko ko  poznaje tj. upoznaje Boga ne može tvrditi da se Bog ne javlja, tj. da ćuti, a da se ne oglašava na vapaje svoje slomljene dece. A slomljena deca su ona koja Ga traže celim svojim srcem.

Nikada neću zaboraviti otkrivenja koja mi je dao Gospod Sveti Duh, po pitanju velike Korintske crkve, tj. zajednice. Što će reći, u toj poslanici piše, da Bog naziva svojom decom i one koji u tom trenutku to zaista nisu, ali ih je video kasnije kao takve. E dubino Božja, i Božje velike ljubavi. Zato neka se posrame svi koji ne priznaju da Bog vodi dušu u pokajanje, a ne da duša nešto čini za pokajanje. Da, nema bez čovekovog „da“ ništa, ali sve je od Boga za to „da“ čovečije. Uslovi za „da“ čoveka, su od Boga a ne od čoveka. Blagoslov za slobodan izbor za „da“ i „ne“, je dat čoveku u ruke, sve ostalo daje Bog. To je tako, pa gledajmo da li ćemo reći da ili ne.  Evo kako je meni Bog govorio u mnogim situacijama, dok me nije samo On doveo k Sebi. Ovo su samo neke od njih, samo glas Gospodnji:

Leto 1994. godine. U avgustu te godine, posle mojih molitava za izlečenje od nekontrolisanog tečenja krvi iz nosa, koje je trajalo punih dvadeset i četiri godine, začuo se Božji glas: "Pogledaj se u ogledalo." Tada sam  pogledao i shvatio da je sa mojom bolešću gotovo.

U jesen 1997. godine začuo se jasan glas: "Pazi se, pazi se, pazi se.“ Glas Božji je bio kao trube, blag i jasan. Upozoravao me je da odsek od 6000 godina nije vest kao opravdanje verom.

Leto 2004. god. kada sam već ležao bolestan i kada nisam  od žestokih napada neprijatelja, mogao da jedem, u jednoj od tih besanih noći začuo se glas: "Reci šta hoćeš da ti učinim?" Rekao sam "Da jedem, Gospode" Odjednom sam dobio otvoren prostor za jelo. Brzo sam jeo.

Jesen 2006. god. kada sam mislio da mi je došao smrtni čas, začuo se divan Božji glas: "Volim te.“ Rekao sam na to: "Pa kako me voliš kada sam te izdao, kada se rastežem kao crv, i od disanja mojega nema skoro više ništa?

Godinu dana pre toga, avgusta 2005. godine, dok sam se prevrtao od bolova, gledajući tada dobrotu Božju u jednoj osobi pored mene, Bog je znajući moju misao i očaj koji me je obuzeo, odgovorio jasnim glasom: "Ti imaš  svoj put, a ona ima svoj.“

Da, svi mi imamo različite puteve, ali je uvek isti način osvedočenja kojim nas Sveti Duh osvedočava.

Opet godinu pre ovoga, u leto 2004. godine, kada nisam imao mira, brinući se šta će biti sa mojim spasenjem duše, začuo se blagi  Isusov glas: "Odmori se.“ Tada sam rekao: "Kako da se odmorim, kada se bojim za sebe?“ Tada sam još nedovoljno poznavao Isusa.

Sedamnaestog juna 2011. godine, rekao je Gospod: "Imaš dosta darova, talenata, ali imaš još mnogo da učiš, imaćeš veliku versku karijeru.“ Ovo je bilo četiri meseca pre nego što mi je Gospod dao novo srce i sa njim smisao  o svakotrenutačnoj zajednici, tj. svakotrenutačno dnevno, za svaku radnju predanje Njemu.

Početkom oktobra 2011. godine, Gospod je kazao glasom: "Vreme je da počneš da čitaš Bibiliju.“ A do tada sam revno čitao osamnaest godina.

14. na 15. oktobar 2011 godine. Silazak Svetoga Duha, osvedočenje o grehu, plač pokajanog, novo srce sa smislom za svakotrenutačnu saradnju.

Između 15. i 22. oktobra 2011. godine, posle molitve, Gospod je rekao: „Podigni glavu.“ Tada mi je glava i pogled bio usmeren na knjigu sa slikom na kojoj Isus grli pokajanog grešnika. Vreme pravog pokajanja.

Dvadeset drugi oktobar 2011. godine, dok sam se molio tj. u trenutku kada sam ponovo ispovedao svoje grehe u molitvi, začuo se Gospodnji glas: "Oprošteni su.“

Nešto pre ovoga, šesnaestog na sedamnaesti oktobar 2011. godine, Gospod me je upoznao sa planom kojim je sotona planirao da me uništi, i planom od koga neće odustati do samog kraja. Evo njegovih reči koje sam čuo sa njegovog saveta:

"Udarajte ga najviše što možete, tucite ga, udarajte, ubijte ga. Ženu mu odvojte od njega. Dete mu bacite u brige, sumnju u Boga, da potpuno zahladni.“ Znam da što se tiče mene, dok sam potpuno u Gospodu neće moći ništa.

Drugog decembra 2011. godine, na moje molitve da mi Gospod pokaže i razjasni neke nepoznanice iz sna čuo se jasan glas: "Ja Sam. Neću više odlagati.“ U tim rečima sam od Duha Svetoga čuo jasnu poruku: " Upotrebiću te za poslednji poziv na pokajanje svom narodu. Drugog Ilije neće biti. Došao je kraj svakoj tvari. Sada ću završiti posao na ovom svetu. Sada ću te upotrebiti za poslednji poziv, neću više čekati.“ Moj odgovor na to je bio: "Nisam za taj posao, nisam dorastao tom pozivu. Ali opet  neka bude po Tvojoj volji Gospode.“ Amin. Da Amin.