18. Ustani i idi

Kada sve uradimo za druge, onda možemo čuti glas koji nam govori: „Ustani i idi.“ Blagoslov Gospodnji dolazi samo onda ako smo čisti od svake nepravde. Molitva za druge i molitva života za druge jedini su uslov pobede nad grehom.

Da, mi pokušavamo da pobedimo svojim sopstvenim životom, a taj život je potpuna sebičnost. Sa njom, ako je umnožavamo, možemo bit sigurni da smo na putu koji ne vodi u život večni. A da li mi braćo i sestre želimo sebičnost, ako je želimo onda mi ćemo da budemo izgubljeni. Da. A ako je nećemo i tražimo da je nećemo onda ćemo biti spašeni. Hoćete li da kažemo Gospodu: „Hoćemo, želimo, daj nam Gospode potpuno spasenje od sebičnosti, licemerja i našeg trajnog bezakonja svega?“ Da, ako želimo to, samo ako želimo, Bog će nas spasiti. Želeti znači hteti, a učiniti znači tražiti Gospoda  da učini umesto nas, i za nas. „Hteti umem, ali učiniti ne znam“, kaže veliki svetac koji je provideo Duhom da poslove nikakve ne može ni započeti ni završiti. Ako smo i mi to videli, ili provideli Duhom, zaista ćemo ako smo iskreni, tražiti kao i on, da Bog Sveti čini, a mi ne možemo, baš ništa ne možemo učniti. Ako ovo ne providimo Duhom, koji se svima daje, onda lažemo i pripravljeni smo za vatru večnu. Da li želimo u vatru večnog ognja, koja istina traje kraće od večnosti, ili ćemo nesebičnost koja vodi u nebeski raj! Zar ćemo dozvoliti da gorimo zbog nečistote, zbog greha koji nam se čini lepim, a propast je večna? Zar ćemo dragovoljno pristati na nemarnost, blud, ogovaranje, koje nas obuzima? Ne, to nikako, i ni u čemu ne priliči pravom moliocu.

Ako smo iskreni tražimo promenu, tražimo sve novo, jer je u nama sve grešno! Daj sve i sve će ti se dati. Zadrži nešto, bilo koje, sve će ti se oduzeti. Samo jedan greh ako (imaš) omiliš, ako nedaš i u ostalih devedeset ii devet, si loš. To je zaista jedina istina. Prava istina. Ako si propovednik a imaš jedan greh koji voliš, ti si lažljivi propovednik. Ako si starešina kojemu je omileo samo jedan greh ti si lažljivi starešina. Ako si vernik koji ima samo jedan greh, ti si lažljivi vernik. Ovo je poslednji trenutak da odbaciš sve, da bi primio sve. Ti ništa ne možeš, samo je pitanje da li sve želiš. Drugi, tj. Isus sve može. Tako je. Pozivam te da sve želiš i hoćeš da predaš Isusu za sebe.

Da, bilo je to decembra 2011-e godine. Ležao sam već puno dana ne izlazeći napolje. „Eh, koliko dana nisi izlazio tata napolje?“, kaže mi ćerka. „Ne mogu, iscrpljen sam, srce mi je slabo, tako je, šta mogu“, odgovorio sam joj na to.

I dok sam tako ležao pred mojim očima je izlazila stalno jedna slika sa likom jednog čoveka. Gospod je uporno ponavljao taj lik čoveka preda mnom, sve dok se nisam pomolio za njega. Kada sam završio molitvu, a molio sam se upravo kada me je srce pritiskalo, začuo se Božji glas: „Ustani i idi“. U tom trenutku, bio sam ispunjen takvom snagom i verom da sam odmah ustao, i spremio se da izađem u šetnju. Ćerka me je gledala široko otvorenih očiju. Kada sam joj ispričao svoje iskustvo, samo je ćutala. Izašao sam i prošetao koliko je trebalo.

Dokle god nismo potpuno oslobođeni od greha, mi zapravo živimo životom sebičnosti, i ovakva iskustva su za nas nemoguća. No Bog traži ispravne molioce, koji zaboravljaju na sebe. Ako to želimo On će nas učiniti takvima. Da. Amin.