13. Oproštenje

Oproštenje malo ko zna šta je! Zašto? Zato što skoro nikome i nije oprošteno, naročito među nama braćo i sestre.

Oproštenje je kad te Bog dovede k sebi i kada ti da novo srce, kada živiš svakotrenutačno u Njemu, i kada ne grešiš baš u ničemu. To je smisao pravog oproštenja. Biti bez greha je moć Božja, a živeti bez Boga u sebi je moć ljudska. Bogu ne trebaju pomagači, On je pomagač da te uzme pod svoje. Treba samo da Mu dozvolimo tu mogućnost, da se svojevoljno omogući da nas učini svetima. A ja nisam svet samo je On svet. Moje ja poznaje ko je, samo  ako na podsticaj Božji, traži da vidi u čemu je problem. Niko ko ovako traži, neće biti zaboravljen. Ne. Gospod će otvoriti vrata našim očima da vidimo šta smo tražili. Otvoriti oči slepcu jeste ono što nam treba, ako nam to treba. A to nam upravo treba.

Nemojmo se zavaravati da smo oni koji vidimo. Mi vidimo samo onda ako tražimo da vidimo. Mi poznajemo samo  ako tražimo da poznajemo. Sami smo slepi. Božje svevideće oko zna momenat kada će nam odgovoriti na naše traženje. Da, potrebno je da tražimo kao nekad Vartimej: "Oče, Gospode da progledam.“ I Bog će ti pokazati. Videćeš što ti nije bilo znano. Videćeš svoju ogromnu i hladnu hrid cele duše. Začudićeš se zlu, potpunom zlu na prestolu svog srca. I  reći ćeš da ili ne. Ako kažeš da Duhu, onda ćeš primiti novo srce. A ako kažeš ne, tama će ti obuzeti dušu, i ti ćeš živeti u još većem mraku nego što si pre bio. Ali ne očajavaj. Jer ima nadanja još, samo sledećeg puta ne propuštaj. Kada si rekao da Bogu, kada ti je srce tvoje raspadnuto u hiljadu komada, poput stakla, tada znaš da ti je novo srce dato. Tada ćeš plakati ne više zbog sebe, zbog straha i posledica po sebe, ne nego što si ranio Gospoda i svoje najbliže do sebe, što si mogao da upropastiš sve i zato što nisi znao da čuvaš dobijeni blagoslov. Da, to je žalost po Bogu. I to je početak novog života po Bogu, a ne po đavolu. Tada ti je sve oprošteno. Tada će ti biti tvoj 22 oktobar. Vi znate šta je bilo tada. Da takav oktobar sam i ja doživeo. Dvadeset i drugog oktobra 2011 godine, sedam dana posle mog pravog, istinskog, potpunog obraćenja, kako je ovde opisano, dok sam se molio, i priznavao svoje grehe, gorko kajući sa uzdasima iz duše i tražeći oproštaj greha koje sam upravo navodio, začuo sam Božji glas koji je govorio: "Oprošteni su.“

To je pravo oproštenje, svako drugo nema veze sa Bogom, i nije od Boga, zato što ne postoji drugo. I zato tražite da budete ovako oprošteni od greha. Blagoslov vam i mir svaki od Boga, ne od nas. Da. Amin.

A i ovako je napisano: "Oproštaj ima šire značenje nego što mnogi zamišljaju. Božji oproštaj nije samo jednostavni  zakonski akt kojim nas on oslobađa  kazne. Nije samo reč o oproštaju greha već o oslobođenju od greha. To je izlivanje jedne spasonosne ljubavi koja preobražava srce.“  (Misli s gore blaženstva, 114 str. orig)