11. Posrednicka molitva

Posrednička molitva je disanje duše drugog čoveka. To je život koji mi udahnjujemo u beživotno biće drugoga. Naša duša predaje dobijeni duh života od Boga, svima i u sve one za koje se potpuno  predajući Bogu, molimo!

Samo, ko se od nas tako moli? Ko? Ima li nekoga od nas, koji je svoj život predao na oltar Božje posredničke molitve. Ko je taj mudri i verni pristav od nas u posredovanju za ljude pred Gospodom i Spasiteljem jedinim Isusom Hristom. Plovih, putovah i malo koga nađoh da se sa suzama hvata za oltar i rogove Božjeg prestola, kako bi i drugi osetili blagoslov  ohrabrenja i potpunog oslobođenja.

Često gledam revnost Hristovu koja kaže: "Sramota satre srce moje." Sramota je deo ukaljanog čoveka, čoveka koji zna prestupe svoje i koji moli za spas hiljada isto tako prljavih. Isus nikada nije bio prljav, ali je pristao da Mu se da prljavština svih nas. Da li si ti brate i sestro toliko prljav, da je sramota satrla srce tvoje? Koliko misliš da si čist? Hristos kaže da je svaki čovek laža, jer reče: "Sramota satre srce moje." Golotinja naše duše je bila  Njegova sramota. A da nije i tvoja sramota na  tebi zbog drugih, brate i sestro?  Ili možda nije.

Nema mnogo onih među nama koji mogu da kažu: "Ja stavih čelo svoje, da ga svi pljuju, i ruke svoje da ih svi razapinju.“ A to je molitva, molitva i za one koji se zovu neprijatelji, premda oni nama nisu neprijatelji, nego sebi. Volite li neprijatelje svoje  braćo i sestre? Znam da ih ne volite. Ja ih volim i tu mi ljubav dade Bog. Mislite li da se sada izdižem iznad vas?  Ne, nikako! Nego samo kažem istinu, da bi ste i vi primili ljubav Božju, i da bi ste onda voleli one koje sada ne volite! To je moj cilj, cilj ovih reči. Hoću i vas kako da namamim, da vas otmem i prevarim da se  otvorite za Hrista, da vam On uzme neljubav i da vam da ljubav  od  razuma pretežniju. Lepo je posredovati za druge, i nije teško, ali je odgovorno. Moleći se tako, video sam silne promene kod  ljudi za ovih devedeset dana. Jer moliti se Bogu celim srcem, novim bez greha, je veliki i neiskazani blagoslov za naše bližnje. Vidim kako Bog kod svih kojima srce tj. volja nije potpuno zatvorena za Boga, čini velika čuda i promene, kojima se beskrajno radujem, a i On još više. Vidim kako na veliko iskanje u molitvi, brakovi se sastavljaju, kako se hrišćani bude, kako bolesni ozdravljuju, a tužni počinju da se smeju neznajući kako je došla promena raspoloženja.

Pre nekoliko dana, kod mene je došao jedan brat, i pošto je morao malo da me sačeka dok sam završavao svoj obrok, ja sam se tiho pomolio da ga Sveti Duh oseni, i okruži duhovnom atmosferom svetlosti i mira, da se opusti, i da ne brine ništa. Posle te molitve, video sam kako se namešta u fotelju i kako počinje da uživa u miru.Tada sam mu ponudio da nešto pročita, a on mi je rekao. "Ne, neću sad, tako osećam mir, da ne bih propustio priliku da se odmorim malo u ovom blagoslovenom miru, treba mi to.  Mora da se neko moli za mene." Posle tih reči ja sam mu odgovorio: "Upravo sam se  pomolio za tebe." Pogledao me je iznenađeno i nastavio da se odmara, nisam ga prekidao.

Ne postoji lek, drugi lek za mir osim Isusa, i posredničke molitve pravoverujućih. Nema granice upornom i  istrajnom molitelju koji traži. Samo istrajnost u molitvi je plod Svetog Duha, i rad Svetog Duha, i to imaju samo oni koji su najgori u svojim očima u odnosu na ceo svet i sve ljude, a to opet daje samo Sveti Duh.

I tako raspisah se ja, ali mislim da će biti na korist, ako bar jednog od vas pridobijem za spasenje, biću istrajan u molitvi za to. Amin.

Da, bilo je napisano: "Jer ću izliti vodu na žednoga i potoke na suhu zemlju, izliću Duh svoj na seme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natražje." (Isaija 44,3) „Loza posahnu i smokva uvenu; šipak i palma i jabuka i sva drveta poljska posahnuše, jer nesta radosti između sinova ljudskih. Opašite se i plačite sveštenici; ridajte koji služite oltaru, dođite, noćujte u kostreti, sluge Boga mog; jer se unosi u dom Boga vašeg dar i naliv. Naredite post, oglasite praznik, skupite starešine, sve stanovnike zemaljske, u dom Gospoda Boga svog, i vapite ka Gospodu.” (Joilo 1, 12-14)