9. Stradanje po odgovornosti

Niko ko je na ovoj zemlji nije bez odgovornosti. Svako će odgovarati prema svetlosti koju je uživao i imao. Niko neće biti mimoiđen za svoje delo, jer su dela pokazatelj vlasti koja je nama upravljala. Mi sami po sebi ne možemo da budemo gospodari svoga života i zato ćemo odgovarati prema onome šta smo izabrali. Na položaju koji smo zauzimali i vlašću koji smo imali, možemo   da sagledamo i odgovornosti koju smo preuzimali.  Ako smo bili vođeni Odozgore, Odozgore ćemo dobiti i platu, ako smo bili sluge sotone, od njega ćemo primiti platu njegovu.

Milost i pravda se sreću, ako si želeo novo srce biće ti oprošteno, ako nisi nema ti oproštaja. Da li želite vlast, primićete je, ali pazite kako ćete je koristiti i ko će je sprovesti kroz vas.

Ja sam dosta postradao, jer sam nauku i sva otkrivenja Božja nažalost primenjivao silom bez sile. Srazmerno tome sam i postradao. I odatle ja znam da će svako dobiti deo u stradanju i niko tome neće moći pobeći. Ja sam znak narodu Božjem, ali i staza koja pokazuje kako nije trebalo i kako danas treba. Naučen tim stradanjem, ja vam danas kažem kako da izbegnete stradanje koje je meni bilo nauk, a vama da ne stradate tako i da izbavite duše. Silom Odozgore možete pobediti sve. Dakle, ne postoji sila u nama za činjenje, nego Odozgore je naša snaga. To sam znao i pre deset godina, ali nisam živeo. Tako sam sedam godina dobijao takve udarce da sam sve dobro duplo platio. Znam da ako ko hoće biće spašen. Neki to namerno neće, zato i neće biti spaseni. Dobro je dakle i ovako proći, a doći pameti, nego ne hajati za dobra dela Božja. Samo da znate svi, nije dobro ne poslušati savet Božji. Mnogo je strašno biti kriv zbog sebe, a još više kada si kriv i zbog sebe i zbog drugih. Zato poručujem svoj braći koji su u bilo kojoj ulozi u crkvenoj vlasti, da će za svaku odluku, pa i za i onu koja je bila istinita, ali bez ljubavi, biti tako strašno bijeni, da se ne može izreći.

Zato ako želite vlast, dobro je, samo trebate da budete savršeni u svemu. Bez te savršenosti  i ne pomišljajte na bilo kakvu vlast.

Da to vam ja kažem i trebate da me slušate, jer vlast imam od Boga. A i pisano je: "Došlo je vreme kad crkva mora u ime Božje i u Njegovoj sili da deluje na slavu Boga, i na dobro ljudi. Nedostatak čvrste vere i razlikovanja svetog od nesvetog, treba da se smatra dovoljnim razlogom da se takvom čoveku, pa ma ko to bio, uskrati mogućnost rada u delu Božjem. Isto tako brzo padanje u vatru, grub, diktatorski duh, otkriva da onaj koji ga poseduje ni u kom slučaju ne bi trebalo da dođe na mesto gde će biti pozvan da odlučuje o teškim pitanjima koja pogađaju Božju decu i Njegovo delo. Razdražljiv čovek ne bi trebalo da ima nikakav udeo u poslovanju sa ljudima. Njemu se ne može i ne sme poveriti dužnost da odlučuje o stvarima koje su povezane sa onima za koje je Hristos platio visoku cenu. Ako se takav prihvati da rukovodi ljudima, više je nego sigurno da će raniti i povrediti, jer nema onaj prefinjen dodir, onu tananu osetljivost koju poklanja Božja milost. Potrebno je da Duh Sveti pokori njegovo srce, da ga slomi i smekša, jer ono staro, kameno srce nije postalo mesno.

Oni  koji na ovako pogrešan način predstavljaju Hrista, postaju rđav primer za delo, jer ohrabruju i druge da čine kao i oni. Radi njihovog ličnog dobra i dobra onih  koji su izloženi njihovom uticaju, trebalo bi da daju ostavku na svoj položaj, inače će nebeski izveštaj pokazati da na svojim haljinama imaju tragove krvi mnogih izgubljenih duša. Oni su krivi što su se neki ozlojedili i razočarali, da su napustil i veru. Drugi su se opet zadovoljili njihovim sotonskim osobinama, pa je nemoguće proceniti zlo koje su izazvali. Samo bi one koji su dokazali da je isitina posvetila njihov život i njihova srca, trebalo zadržati na njihovim poverljivim položajima u Božijem delu. (Svedočanstvo za propovednike str. 233.)

"Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovu, da primimo svaki što je koji u telu činio, ili dobro ili zlo." (2. Korinćanima 5, 10)