6. Jedi Narandže

Mnogi danas ne znaju da ih Bog voli. Ne znaju da im je potreban Bog, i savet od Boga. Ponašaju se kao da su izgubljeni i kao da su ostavljeni od svih. A nije tako. Zašto se bojimo, zašto drhtimo pod navalom pošasti bede? Zato što nemamo Izvor blagodati u sebi. Ali ne treba da ostane tako. Mi zaista nismo Izvor i nemamo Ga, ali On je tu i želi da uđe. Rešenje za nas je da progledamo u proviđenje Isusovo. Da sagledamo  Njegovu potrebu  za Nebom.

Isus je bio Bog, Otac Nebeski, Car Mira i bezstrašja, a ipak je bio i čovek, čovek mira i bezstrašja, kada je bio u telu. On je shvatio da nema Izvor u sebi, već da je taj Izvor van njega, da je Otac Nebeski njemu sve, centar njegove moći. Da, Otac Nebeski je centar naše moći, u našoj potpunoj nemoći. Samo da li shvatamo da smo mi samo potpuno nemoćni, i da je naša sila sva Odozgore? Upoznati moć Odozgore je naš jedini izlaz, naše jedino rešenje. Kada dođe plač duše, onda je to dobro, jer nam se otvaraju vrata mogućnosti za rešenje. Bez plača ne biva otvaranje za naše probleme, duhovne i sve ostale. Plač duše je surova stvarnost za neprijatelja naših života, a za nas je iako mučno, jedino rešenje na radost.

Prepuna je Biblija stvarnih događaja o plaču koji vodi boljitku, a ne samo boljitku nego i velikom blagoslovu. Zato ako ne dođu takvi trenuci mi smo gotovi, celi pripravljeni već odavno na smrt. Zar ne? Zato nema za šta da se brinemo, ako iskreno zatražimo iz dubine duše, da se reše svi naši duhovni i egzistencijalni problemi. Mi treba da budemo zahvalni za harfe muka i iskušenja, jer su one violine pobede, naravno ako se iz duše vapi, i svira iz iskrene potrebe. Iskrena molitva nema veze sa izmišljenim problemima. Iskrenost se ceni u nebeskim horovima, i bez nje nema ploda za život večni.

Januara 2012. godine, sedeći na krevetu, razgovarao sam sa Bogom, iskreno Mu govoreći o svojoj potrebi. Rekao sam: „Gospode, ja ne mogu ponovo da pijem jake antibiotike za prehladu, jednostavno ne mogu više telesno da izdržim, jer su jaki. Molim Te pomozi mi, Ti znaš kako i šta ćeš učiniti, ja uopšte  ne vidim način da sam sebi pomognem.“ To je bio plač iz moje duše za izbavljenjem.  I upravo kad sam završio svoje ispovedanje, začuo se jasan Božji glas: “Jedi narandže.“ Kada sam razumeo šta mi govori, pomislio sam u sebi: “Pa ja sam i pre jeo narandže, i jabuke, i voće, i nikada mi od toga nije prošla prehlada.“ Ali po reči Gospodnjoj učinio sam to. Ustao sam, uzeo jednu narandžu i drhtavim rukama je ogulio i pojeo.  Još dok sam jeo osetio sam određenu promenu i već sutra mi je bilo mnogo bolje. Od tada jedem obavezno jednu narandžu uveče, nekoliko sati pre spavanja.

Možemo mi dakle da koristimo najbolje metode zdravlja za lečenje, najbolju vegetarijansku hranu, možemo da koristimo i jake antibiotike, ali sve je to do određene mere blagoslov, ali ... nije i rešenje. Božja moć je rešenje i jedino Božja ruka može da blagoslovi i spase i duh i telo ostalo je sporedno i bez velikog značaja.

Kao što je i napisano:

„Božja sila kroz veru na spasenje održava sve, od onih najnižih do onih najviših na odgovornim položajima.“ (Evangelizam str. 237)

„Tako dakle niti stoji do onoga koji hoće, niti  do onoga koji trči, nego do Boga koji pomiluje.“ (Rim. 9, 16 )

„Jer ovako karanje kad biva, ne čini se na radost, nego na žalost, ali posle daće miran rod pravde onima koji su naučeni njime.“ ( Jevrejima 12, 11)

 „Kad shvatimo svoju slabost, učimo se da zavisimo od sile koja nije naša.“ (Čežnja vekova,  str. 494)