3. Po pitanju svedočanstva

Po ovom pitanju, moje mišljenje je sledeće:

Svi snovi i sve objave objavljene u predhodnoj knjizi su bile od Boga. Svedočanstva tj. propratni tekstovi nisu odisali Duhom ljubavi, to priznajem. Šta to onda znači? To znači da je Duh kroz mene radio samo po spoljašnjoj veri, bez posvećenja mog srca i zato su bila oslabljena svedočanstva. Zato niste mogli da primite ono što vam je bilo potrebno.

Iskreno se kajem zbog toga, i jako mi je žao braćo.

Međutim i takva svedočanstva kakva su bila, trebala su u vama da probude dublje preispitivanje. To me jako brine, što do toga nije došlo... Nisam video znake probuđene savesti. Ali opet kažem da mi je žao što nisam bio prav pred vama u celom srcu, tada bi i vama bilo lakše da razumete milost koja kroz ljubav radi, i da lakše providiteu istinitost vaših srca.

Da je tako kao što vam kažem, potvrđuje i vizija koju mi je Gospod dao:

"Stajao sam na uzvišenom bregu i svetlost sa Neba me je obasjala.Tada sam video ogromni dugi red ljudi u nizu koji se prostirao daleko, daleko, bilo je zaista mnogo ljudi. Jedan iza drugog stajao je svaki pojedinačno, u gustom mraku koji je pokrivao celo ovo prostranstvo i celu nepreglednu kolonu ljudi. Mrak je bio gust i veliki. Svaki od njih se polako kretao prema meni i bregu na kome sam stajao i to samo kad bi me svetlost obasjala. Kada bi me svetlost sa Neba obasjala, ja sam pružao jednu knjižicu sa slikom tj. opisom ličnog duhovnog stanja svakog čoveka. U jednom trenutku video sam u toj viziji sestru iz crkve koja je dobila svoje svedočanstvo o svom duhovnom stanju. Kada me je svetlost obasjala i ja joj pružio knjižicu tj. svedočanstvo o njenom duhovnom stanju, ona je svojim prstom okrenula drugu stranu od one koju sam joj ja pokazao."

Tako se završilo prvo viđenje.

Odmah posle te prve vizije došla je druga. U toj drugoj viziji opis je bio isti:Duga, nepregledna kolona ljudi u nizu, i mrak, gust mrak koji je padao na njih i celo to prostranstvo. I svetlost sa Neba me je ponovo obasjala, dok sam ja stajao na bregu. I pomenuta sestra iz crkve je bila na redu u toj koloni i ja sam joj pružio svedočanstvo o tome kako Nebo gleda na njen život. Ona je uzela to svedočanstvo tj. knjižicu sa slikom duhovnog stanja, ali ovog puta nije okrenula na drugu stranicu, nego je upravo gledala onako kako joj je bilo predato.”

Da, tako je Nebo pokazalo da je moja služba bila od Boga, no prvi put nije bilo potpunog posvećenja pa je svedočanstvo oslabljeno tako da su sestra i mnogi drugi ljudi bili nedovoljno osvedočeni u ono što su primali.

U drugom viđenju vidi se sasvim druga slika gde ljudi dobijaju ono što jeste i u punom smislu, tako da nemaju šta da prigovore.

To je prava istina. Nema sumnje da je Isus sudija i da ko god ne bude poslušao Njegov glas, takav sam sebi sudi. Kao što sam i ja sebi sudio svojom upornošću. I nije mi bilo dobro.

I tako braćo ponovili smo istoriju Josifa i njegova braće. Jer i Josif je imao svedočanstvo pre svog obraćenja. Njegove objave su bile od Boga, ali duh koji je bio u njemu nije bio Duh potpunog  posvećenja. Kao što je napisano: "Josif beše momak od sedamnaest godina, pasijaše stoku sa braćom svojom koju rodiše Vala i Zelfa žene oca njegova. I donošaše Josif zle glase o njima ocu svojemu. A Izrailj ljubljaše Josifa najvećma između svih sinova, jer mu se rodio pod starost; i načini mu šarenu haljinu…”(1. Moj. 37,2-36)

U ovim stihovima vidimo da je Josif služio Bogu po čoveku, ne po Duhu. Međutim, snovi jesu bili od Boga. Jer je pisano: "Ali otac njegov čuvaše ove reči."

Služenje po čoveku jeste iskrena služba, ali koja ne potiče od promenjenog srca Božjim Duhom.


Pređašnji prorok Elen Vajt je rekla sledeće po ovom pitanju: "On (Josif) je bio zadovoljan sobom i strogo tačan.” (Patrijarsi i proroci str 210)

Sigurno je da je svaki čovek koji je zadovoljan sobom, u stvari slep za svoje duhovno stanje, bez obzira što je strogo tačan u svemu po čovečijoj mudrosti. Čovekova mudrost je ludost pa i ako su snovi od Boga. To je bio slučaj Josifov, to je bio slučaj i moj. Josif se obratio u stanju  kada je bio rob, kada je bio prodat od braće. Takav je bio slučaj i samnom. Jer ja sam bio odbačen i isključen iz crkve samo po jednom osnovu:  zato što sam slao svedočanstva, i zato što je u meni bio Duh proroštva.

Ovde možemo jasno da vidimo da Duh proroštva može da daje snove i objave i ako čovek nije potpuno promenjen, još dok je čovek zadovoljan sobom. Kao što piše: "Još dok je mladić stajao pred svojom braćom lica ozarena Duhom nadahnuća, oni nisu mogli da sakriju svoje čuđenje i divljenje; ali nisu hteli da odustanu od svojih zlih puteva i mrzeli su čistotu koja je osuđivala njihove grehe. U srcu im se rasplamsao isti duh koji je vodio i Kajina.” (Patrijarsi i proroci str. 206) Ovde je bila u pitanju, ne čistota Josifova, nego čistota Duha reči, Duha čistote koji je sišao na Josifa.

To je bio slučaj i samnom i sa vama braćo, koji ste to slušali. Ali ste me omrzli nizašto, kao i Josifa njegova braća.

Ali eto i ovo iskustvo odbacivanja od vas braćo, Bog je iskoristio, te mi je bilo na blagoslov spasenja moje lične duše. Tako da vam sada ovo piše potpuno pokajan, obraćen i posvećen vaš brat. Spasenje moje duše je došlo u veoma teškim okolnostima koje može da opiše jauk Jovov i plač Jeremijin i Josifov. I eto kao Josif juče, ja mogu da vam kažem danas, jer je istinito ovo svedočanstvo: "A Bog me posla pred vama, da vas sačuva na zemlji i da vam izbavi život izbavljenjem prevelikim. I tako niste me vi opravili ovamo nego Bog... " Ništa vas ne krivim i ako ste mi ružno učinili i  „Vi ste mislili zlo po me, ali je Bog mislio dobro, da učini što se danas zbiva, da se sačuva u životu mnogi narod."

I tako kada primite sada  svedočanstvo i san od Gospodnjeg Duha nemojte prezreti to, jer je od Boga, kao što su bili i prethodni snovi. A na mene ne gledajte, jer sam slab i ništa sam. Jer je pisano: "Proroštvo ne prezirite…"       

Vaš brat u Hristu Boban Nikoličić