67. Jedna stranica iz mog dnevnika (treći deo)

Kada sam ušao u treće razdoblje silaska Duha, bio sam vođen postepeno do tog trenutka. To razdoblje se sastojalo od osvedočenja da tv serije, sport, i sve drugo nema moć da ispuni vapaj duše, i sadržaj života, koji može samo da ispuni svakotrenutačna predaja. Polako Duh Sveti me je doveo do toga da tražim oslobođenje od ovih stvari. I jedna po jedna je nestajala iz mog života, ali to nije bilo silaženje Duha za novo srce sa svakotrenutačnom zajednicom. To je bilo „čišćenje terena“ za silazak Duha. Pre nego što je treći put Duh Sveti sišao na mene, doživeo sam jedan veliki šok na emotivnom planu. Posle tog šoka, koji je bio pečat, svega ovoga prethodnoga, shvatio sam da mi je ponovo potreban Duh, u svoj punini obnoviteljske i isceliteljske moći. I u tim trenucima jače nego prethodna dva puta, Duh Sveti se stuštio na mene kao huka silnoga vetra, ili kao voda koja se nezadrživo približava i pada na tebe. Tada sve „građevine“ staroga života su se srušile kao kule od peska i tada je Duh ušao u mene i dao mi novo srce sa pojmom svakotrenutačne zajednice. Tada sam plakao kao malo dete. Veliki uzdasi pokajanja su preplavili moju dušu, a ja sam priznavao svoju grešnost i svoje grehe. Bez novog srca sa svakotrenutačnom zajednicom vi to ne možete da učinite, niti ste u mogućnosti da to učinite. Duh je ušao u mene i poniznost i pokajanje je našlo mesta u celom mom biću i svakoj mojoj misli, i Sveti Duh se zacario na prestolu moga celoga bića. Da, zaista bilo je još jače. Dodao sam i ovu rečenicu napisaviši na marginama knjige „Velika borba“: „Da, još jače, toliko jako da se sve rastura i pada oko tebe, i tada shvataš sve, i počinješ da živiš... svakotrenutačno.“ Amin!