66. Jedna stranica iz mog dnevnika (drugi deo)

Posle ovog silaska Duha 2007 godine i primanja novog srca, prvih dva meseca sam čuo jasne pozive Duha iznutra da sarađujem sa Njime bukvalno u svakom trenutku, u svemu. Taj poziv je bio prirodan spontan i odnosio se na život, ne samo na dela dakle. Jer kad se Isus nastani kroz svoga Duha u čoveku, tada nastaje spontanost u Duhu, novom životu Odozgore, a kao proizvod toga su sva dela. Ovakav život po unutrašnjem čoveku koji je u stvari Hristos, nema veze sa spoljnom verom koja se odvija glasom Božjim izvan nas, tj.” levo i desno” od našeg uha. Međutim ja sam taj spontani glas iz mene zanemario, i posle dva meseca, spontanost se prekinula, a ja sam samo ponekad ”čuo” glas Duha Svetoga iznutra. To je bila velika žalost Duha, a ja sam sam ušao u samoobmanu, pravdajući se čudjenjem i rečima: “Pa zašto da sarađujem i preko celog dana, kada sam se ujutru i uveče predao Bogu, tj. Duhu. Da, nemarnost moja me je dovela do samoobmane, a samoobmana do prekida spontanog života Duha u meni.

Tako je to trajalo tri i po godine, kada se Duh ponovo stuštio na mene. Za te tri i po godine, slabeći u Duhu, odricao sam se Duha, a prijanjao za TV serije, sport, bio sam sklon i da opsujem, da se potučem za “pravednu stvar”, da gledam žene nehrišćanskim duhom. Bio sam po osnovi u Duhu, a po građi u đavolu. Dakle uspostavio sam potpunim predanjem zajednicu sa Bogom, ali nisam dozvoljavao da Duh neprestano živi u meni, osim prvih dva meseca od nanovorođenja. Dakle posle te 2007 godine napisao sam na stranicama knjige Velika borba sledeće rači: “Osvedočenje o grehu dolazi ovako: prvi put tiho i dovoljno jasno, drugi put gromovno i jako jasno, za treći put ja ne znam, jer ga nisma imao, verovatno još jače”!

U trećem delu ”Jedna stranica iz mog dnevnika”, videćemo da li je zaista još jače. Amin!