65. Jedna stranica iz mog dnevnika (prvi deo)

Pre nego što je Gospod Sveti Duh drugi put sišao na mene 2007 godine, dugo sam bio zatočenik bolesti, i straha od smrti. Toliko me je sotona napadao da ponekad od straha nisam smeo ni do toaleta doći. “Ti si grešnik” govorio je on “i Bog ćete zgromiti”. Kako sam se samo tresao od straha, da me Bog zaista ne uništi. Sotononi napadi su se obrušavali na mene i stalno mi se činilo da ću umreti. To su bili pakleni dani moga života. I ne samo to, kada sam se prvi put susreo sa fizičkom smrču, uvideo sam da sam apsolutno nespreman za drugi Hristov dolazak i sud, i da upšte nisam ni obraćen, ni posvećen, ni posvećivan. To je bilo užasno saznanje. Za sve godine mog adventizma, i proročke službe, nisam poznavao Gospoda, niti se On uselio u mene. Po prvi put sam uvideo svoju prazninu, tamom sam bio ispunjen i bez nade pred grobom! Tada sam razumeo kako će se osećati ljudi koji će bez pokajanja stajati jednoga dana pred Božjim sudom. Kako beznađe, jad, čemer, tama i praznina je bila u meni, a ja sam okretao glavu tamo i amo tražeći pokoja i mira, i nisam ga nalazio. Mislio sam da ću propasti zauvek. Kako je to bilo teško. Ponavljao sam stalno: “Ali kako se to desilo, kako se to desilo?” I tako u toj užasnoj tami sam proveo skoro tri godine. U tim godinama duševnog i telesnog bola, nisam se sećao kako sam prvi silazak Duha odbio, a koji je bio 2001 godine. Dane i dane sam provodio obračajući se Nebu sa rečima :”Dobro Gospode ja sad umirem, ali mi nije jasno zašto ovako propadam, i koji je uzrok moje propasti i bede neiskazane?” I jedoga dana dok sam okrenut ka zidu patio, čuo sam glas tajanstven i blag :” Volim te “. “ “Pa kako me voliš, kada se raspadam, kada sam Te izdao, i sve upropastio” rekao sam. Odgovora na ovo nije bilo rečima. Ali nekih dve i po godine posle ovih Božjih reči, Sveti Duh se ponovo spustio na mene, baš u trenutku kada sam izgovarao nemile reči svojoj supruzi, i tada sam po drugi put u svom životu video rugobu svoje duše u svoj celini, ne razmišljajući više rekao sam Bogu “da” i On je ušao u mene, i u trenutku me promenio. Amin.