64. Strah od promene

Kada smo došli u crkvu adventista sedmog dana mi smo mislili da smo spašeni. Ali nije tako. Svedočanstvo Duha kaže da smo mi oslepeli tada. „Kako može svetlost da oslepi“, kažu neki. Tako, može ako nije u Hristu! Jer subota bez Hrista nije subota, niti je Duh proroštva bez Hrista Duh proroštva. Ni opravdanje verom ili Bogom nije opravdanje verom ili Bogom bez Hrista! Znak stop i upaljeno veliko crveno svetlo je za sve adventiste bez Hrista. „Jer to nije Moj narod“, kaže Gospod, „ako nije od Duha“! Bez Duha nije moguće ugoditi Bogu. Pokajanje, priznanje, predanje, obraćenje i svakotrenutačno posvećenje dolazi silaskom Duha, ne nikakvim našim otkrivenjem Duha, niti spoljašnjim našim držanjem zakona deset zapovesti. Takvo jedno suštinsko otkrivenje od Duha prilikom silaska Duha na nas, predstavlja strah u kostima mnogim adventistima juče i danas. Ali nema potrebe za strahom ako prihvatimo reč da spasenje dolazi od Boga, od Duha, ne od našeg nekog „silaska“. Taj naš „silazak“ je koštao adventizam preskupo i gubitak miliona ljudi za večnost. Da li ćemo shvatiti ovu reč? Da li ćemo prihvatiti ovo saznanje i konačno promeniti kurs idenja, to sada zavisi od nas. Tražite Duha za rani, ne za pozni dažd, i spašćete duše svoje, a ne tražite više kako bi vi nekako mogli da tvorite zakon, jer to je nemoguće. Nebo nestrpljivo i s velikom naklonošću čeka adventiste da mu se obrate za promenu, i svako je pozvan da bez ikakvih prepreka dođe i zatraži Duha za ono što on nije i neće moći nikada da učini - promenu u trenutku. Neka je hvaljen samo Duh sada i u večnosti. Da i Amin!