44. Moć Hristove milosti

Hristova milost je dovoljna da nas preobrazi i održava na putu sve većeg i višeg napredovanja u posvećenju. Rekli smo već da je posvećenje stanje u kome idemo uvek ka naviše bez obzira što nekad češće nekad ređe padamo. To je vrlo bitna stavka za sve nas, a pre svega za one koji su Duhom rođeni. A oni koji nisu treba ovo bar da čuju da bi im sutra ovakvo saznanje značilo više od svakog blaga na ovome svetu. Ubitačna činjenica jeste da među skoro 100% formalističkog verništva adventističke crkve vlada uverenje da je prava borba protiv pojedinačnih greha, a ne protiv samoga sebe kao greha. Zajednica sa Hristom je Hristov život u nama, a prekid te zajednice znači greh.

Zajednica sa Hristom uvek nastaje kao aktivno delovanje Duha u nama a ne kao aktivno delovanje nas samih, u smislu da smo mi pokretači zajednice sa Bogom. Molim se Bogu da to shvatimo. Od Hrista tj. od Njegovog Duha sve potiče, počinje i završava se. Ne od nas. Silazak Svetoga Duha je inicijativa od Boga na koju smo mi pozvani da odgovorimo sa „da“. I to se tako uvek nastavlja i dalje po ulasku Hrista u nas. Dakle fatalna greška je odbacivanje silaska Duha, a ne neki bilo koji greh.

Greh ostaje suštinski greh ako odbacujemo Duha koji silazi na nas i pokazuje nam da smo greh. Suština greha proizilazi dakle od nedostatka suštinske, istinite zajednice sa Duhom. Kad odbaciš silazak Duha i Njegovo osvedočenje o tebi kao grehu, ti pljuješ na Hristovu blagodat, i ako tako ponavljaš svakog puta kad Duh siđe na tebe onda se stavljaš u poziciju da te Božja tj. Hristova blagodat ne može promeniti i to je fatalno. Zato pazi na ovu reč, jer ona ti može biti miris za život i miris za smrt. Amin