67. Jedna stranica iz mog dnevnika (treći deo)

Kada sam ušao u treće razdoblje silaska Duha, bio sam vođen postepeno do tog trenutka. To razdoblje se sastojalo od osvedočenja da tv serije, sport, i sve drugo nema moć da ispuni vapaj duše, i sadržaj života, koji može samo da ispuni svakotrenutačna predaja. Polako Duh Sveti me je doveo do toga da tražim oslobođenje od ovih stvari. I jedna po jedna je nestajala iz mog života, ali to nije bilo silaženje Duha za novo srce sa svakotrenutačnom zajednicom. To je bilo „čišćenje terena“ za silazak Duha. Pre nego što je treći put Duh Sveti sišao na mene, doživeo sam jedan veliki šok na emotivnom planu. Posle tog šoka, koji je bio pečat, svega ovoga prethodnoga, shvatio sam da mi je ponovo potreban Duh, u svoj punini obnoviteljske i isceliteljske moći. I u tim trenucima jače nego prethodna dva puta, Duh Sveti se stuštio na mene kao huka silnoga vetra, ili kao voda koja se nezadrživo približava i pada na tebe. Tada sve „građevine“ staroga života su se srušile kao kule od peska i tada je Duh ušao u mene i dao mi novo srce sa pojmom svakotrenutačne zajednice. Tada sam plakao kao malo dete. Veliki uzdasi pokajanja su preplavili moju dušu, a ja sam priznavao svoju grešnost i svoje grehe. Bez novog srca sa svakotrenutačnom zajednicom vi to ne možete da učinite, niti ste u mogućnosti da to učinite. Duh je ušao u mene i poniznost i pokajanje je našlo mesta u celom mom biću i svakoj mojoj misli, i Sveti Duh se zacario na prestolu moga celoga bića. Da, zaista bilo je još jače. Dodao sam i ovu rečenicu napisaviši na marginama knjige „Velika borba“: „Da, još jače, toliko jako da se sve rastura i pada oko tebe, i tada shvataš sve, i počinješ da živiš... svakotrenutačno.“ Amin!

66. Jedna stranica iz mog dnevnika (drugi deo)

Posle ovog silaska Duha 2007 godine i primanja novog srca, prvih dva meseca sam čuo jasne pozive Duha iznutra da sarađujem sa Njime bukvalno u svakom trenutku, u svemu. Taj poziv je bio prirodan spontan i odnosio se na život, ne samo na dela dakle. Jer kad se Isus nastani kroz svoga Duha u čoveku, tada nastaje spontanost u Duhu, novom životu Odozgore, a kao proizvod toga su sva dela. Ovakav život po unutrašnjem čoveku koji je u stvari Hristos, nema veze sa spoljnom verom koja se odvija glasom Božjim izvan nas, tj.” levo i desno” od našeg uha. Međutim ja sam taj spontani glas iz mene zanemario, i posle dva meseca, spontanost se prekinula, a ja sam samo ponekad ”čuo” glas Duha Svetoga iznutra. To je bila velika žalost Duha, a ja sam sam ušao u samoobmanu, pravdajući se čudjenjem i rečima: “Pa zašto da sarađujem i preko celog dana, kada sam se ujutru i uveče predao Bogu, tj. Duhu. Da, nemarnost moja me je dovela do samoobmane, a samoobmana do prekida spontanog života Duha u meni.

Tako je to trajalo tri i po godine, kada se Duh ponovo stuštio na mene. Za te tri i po godine, slabeći u Duhu, odricao sam se Duha, a prijanjao za TV serije, sport, bio sam sklon i da opsujem, da se potučem za “pravednu stvar”, da gledam žene nehrišćanskim duhom. Bio sam po osnovi u Duhu, a po građi u đavolu. Dakle uspostavio sam potpunim predanjem zajednicu sa Bogom, ali nisam dozvoljavao da Duh neprestano živi u meni, osim prvih dva meseca od nanovorođenja. Dakle posle te 2007 godine napisao sam na stranicama knjige Velika borba sledeće rači: “Osvedočenje o grehu dolazi ovako: prvi put tiho i dovoljno jasno, drugi put gromovno i jako jasno, za treći put ja ne znam, jer ga nisma imao, verovatno još jače”!

U trećem delu ”Jedna stranica iz mog dnevnika”, videćemo da li je zaista još jače. Amin!

64. Strah od promene

Kada smo došli u crkvu adventista sedmog dana mi smo mislili da smo spašeni. Ali nije tako. Svedočanstvo Duha kaže da smo mi oslepeli tada. „Kako može svetlost da oslepi“, kažu neki. Tako, može ako nije u Hristu! Jer subota bez Hrista nije subota, niti je Duh proroštva bez Hrista Duh proroštva. Ni opravdanje verom ili Bogom nije opravdanje verom ili Bogom bez Hrista! Znak stop i upaljeno veliko crveno svetlo je za sve adventiste bez Hrista. „Jer to nije Moj narod“, kaže Gospod, „ako nije od Duha“! Bez Duha nije moguće ugoditi Bogu. Pokajanje, priznanje, predanje, obraćenje i svakotrenutačno posvećenje dolazi silaskom Duha, ne nikakvim našim otkrivenjem Duha, niti spoljašnjim našim držanjem zakona deset zapovesti. Takvo jedno suštinsko otkrivenje od Duha prilikom silaska Duha na nas, predstavlja strah u kostima mnogim adventistima juče i danas. Ali nema potrebe za strahom ako prihvatimo reč da spasenje dolazi od Boga, od Duha, ne od našeg nekog „silaska“. Taj naš „silazak“ je koštao adventizam preskupo i gubitak miliona ljudi za večnost. Da li ćemo shvatiti ovu reč? Da li ćemo prihvatiti ovo saznanje i konačno promeniti kurs idenja, to sada zavisi od nas. Tražite Duha za rani, ne za pozni dažd, i spašćete duše svoje, a ne tražite više kako bi vi nekako mogli da tvorite zakon, jer to je nemoguće. Nebo nestrpljivo i s velikom naklonošću čeka adventiste da mu se obrate za promenu, i svako je pozvan da bez ikakvih prepreka dođe i zatraži Duha za ono što on nije i neće moći nikada da učini - promenu u trenutku. Neka je hvaljen samo Duh sada i u večnosti. Da i Amin!

65. Jedna stranica iz mog dnevnika (prvi deo)

Pre nego što je Gospod Sveti Duh drugi put sišao na mene 2007 godine, dugo sam bio zatočenik bolesti, i straha od smrti. Toliko me je sotona napadao da ponekad od straha nisam smeo ni do toaleta doći. “Ti si grešnik” govorio je on “i Bog ćete zgromiti”. Kako sam se samo tresao od straha, da me Bog zaista ne uništi. Sotononi napadi su se obrušavali na mene i stalno mi se činilo da ću umreti. To su bili pakleni dani moga života. I ne samo to, kada sam se prvi put susreo sa fizičkom smrču, uvideo sam da sam apsolutno nespreman za drugi Hristov dolazak i sud, i da upšte nisam ni obraćen, ni posvećen, ni posvećivan. To je bilo užasno saznanje. Za sve godine mog adventizma, i proročke službe, nisam poznavao Gospoda, niti se On uselio u mene. Po prvi put sam uvideo svoju prazninu, tamom sam bio ispunjen i bez nade pred grobom! Tada sam razumeo kako će se osećati ljudi koji će bez pokajanja stajati jednoga dana pred Božjim sudom. Kako beznađe, jad, čemer, tama i praznina je bila u meni, a ja sam okretao glavu tamo i amo tražeći pokoja i mira, i nisam ga nalazio. Mislio sam da ću propasti zauvek. Kako je to bilo teško. Ponavljao sam stalno: “Ali kako se to desilo, kako se to desilo?” I tako u toj užasnoj tami sam proveo skoro tri godine. U tim godinama duševnog i telesnog bola, nisam se sećao kako sam prvi silazak Duha odbio, a koji je bio 2001 godine. Dane i dane sam provodio obračajući se Nebu sa rečima :”Dobro Gospode ja sad umirem, ali mi nije jasno zašto ovako propadam, i koji je uzrok moje propasti i bede neiskazane?” I jedoga dana dok sam okrenut ka zidu patio, čuo sam glas tajanstven i blag :” Volim te “. “ “Pa kako me voliš, kada se raspadam, kada sam Te izdao, i sve upropastio” rekao sam. Odgovora na ovo nije bilo rečima. Ali nekih dve i po godine posle ovih Božjih reči, Sveti Duh se ponovo spustio na mene, baš u trenutku kada sam izgovarao nemile reči svojoj supruzi, i tada sam po drugi put u svom životu video rugobu svoje duše u svoj celini, ne razmišljajući više rekao sam Bogu “da” i On je ušao u mene, i u trenutku me promenio. Amin.

63. Mir

Mir u duši i u životu se postiže kada ga primiš u celo srce. Trajan mir, lepota života je Isus. Da to je apsolutno istina. Isprovaljivani izvori ljudske samodovoljnosti i zadovoljstva površnošću, vode na kraju u duhovnu obamrlost, tupost i tešku depresiju, bilo koje vrste. Da li želimo to? Ili ne želimo to? Isus je dosta puta ponavljao: da je mir u ličnosti ne u nekim pojavama, uživanjima, situacijama. On je za sebe veoma jasno rekao da je On život, da je On-mir. Čitajte Bibliju od početka do kraja i videćete kako svaka stranica Svetog Posma govori o Bogu koji je mir. Ako je Bog mir a On je ličnost, onda smo mi ljudi-nemir, kao kompletne ličnosti. Da li to možete da shvatite? Greh je nemir, a mi smo greh, mi ljudi na sve četiri strane sveta. Nezadovoljstvo, sebičnost, oholost, pohlepa, neprimirljivost, to je greh, a to smo mi! Jedini izlaz za nas jeste “jesti “ Hrista , konzumirati Ga svakoga dana, iz trenutka u trenutak! Jer On je rakao: “Jer svaki koji jede Mene(Hrista), moje telo i krv, ne može imati nemir, nego će večno živeti i imati mir.” Svako ko hoće da primi taj mir od Duha Svetoga kada siđe na njega takav će razumeti šta znači zivot bez nemira. Da ja vas pozivam na taj korak. Da i Amin.